Šta je nasilje i kako rod utiče na njega?

Šta je nasilje i kako rod utiče na njega?

Nasilje nije samo fizičko delovanje. To je kompleksan fenomen koji se manifestuje kroz različite oblike moći i kontrole u društvu. I dok nasilje može izgledati kao nešto što se lako prepoznaje, stvarnost je daleko složenija. Nasilje je često nevidljivo, utisnuto u naše institucije, zakone, norme, pa čak i u očekivanja koja imamo jedni prema drugima. Kako rodne strukture oblikuju ove različite oblike nasilja? U ovom tekstu ćemo istražiti vrste nasilja i ulogu roda u njihovom oblikovanju.

Strukturalno nasilje

Strukturalno nasilje odnosi se na nejednakosti koje su ugrađene u društvene sisteme. Siromaštvo, nejednak pristup obrazovanju, zdravstvu, pravdi, ili zapošljavanju ,sve su to primeri nasilja koje mnogi ne prepoznaju, ali ga trpe svakodnevno.

Rodna uloga u ovom nasilju je neporeciva. Žene, LGBTQI+ osobe i druge marginalizovane grupe neretko su nesrazmerno pogođene ovim oblicima nejednakosti. Na primer, rodne norme mogu ograničiti mogućnosti žena da steknu obrazovanje ili budu ekonomski nezavisne, što dalje perpetuira ciklus siromaštva. LGBTQI+ osobe često nailaze na prepreke u ostvarivanju osnovnih prava, što dodatno osnažuje nepravdu.

Represivno nasilje

Represivno nasilje dolazi iz ruku države : kroz policiju, zakone, vojsku ili druge institucije koje koriste silu kako bi očuvale red i poredak. Međutim, nije svaki red pravedan. Državne strukture mogu koristiti svoju moć da nametnu norme i pravila koja direktno ugrožavaju određene grupe ljudi.

Rod ovde igra ključnu ulogu. Zakoni o zabrani abortusa, neadekvatna zaštita žena od nasilja u porodici, ili zakonske prepreke za trans osobe da promene svoje dokumente, samo su neki od primera kako država koristi represiju da kontroliše tela i živote žena i rodno različitih osoba. Takve politike i zakoni često reflektuju patrijarhalne vrednosti koje ojačavaju ugnjetavanje.

Simboličko nasilje

Simboličko nasilje se odnosi na nevidljive norme i očekivanja koje društvo nameće bez potrebe da ih eksplicitno izgovori. Ovo nasilje se često prikazuje kao "normalno" ponašanje, koje se retko preispituje.

Na primer, žene se često suočavaju sa pritiskom da budu "ženstvene" i da se pridržavaju stereotipa o lepoti, dok se od muškaraca očekuje da budu "snažni" i emocionalno rezervisani. LGBTQI+ osobe su često primorane da kriju svoj identitet, kako bi se uklopile u društveno prihvaćene norme. Ova nevidljiva sila oblikuje naše živote i međuljudske odnose na svakom koraku.

Legitimno nasilje

Legitimno nasilje odnosi se na nasilje koje država priznaje kao opravdano. Policijska sila, rat, pa čak i pojedini zakoni mogu se smatrati opravdanim kada dolaze od strane države, ali pitanje koje postavljamo je: protiv koga se to nasilje primenjuje?

Kada zakoni podržavaju diskriminaciju ili nejednakost, kao što je niska zaštita žena i LGBTQI+ osoba od nasilja ili zakonska nejednakost, država aktivno podržava rodnu nepravdu. Državne institucije na taj način ne samo da održavaju postojeće rodne hijerarhije, već ih i jačaju.

Revolucionarno nasilje

Revolucionarno nasilje se dešava kao odgovor na opresiju. Kada sistem zlostavlja, ljudi se bore. Feministički pokreti, kao i borbe LGBTQI+ zajednica, primeri su revolucionarnog otpora koji teži promenama.

U ovim borbama, ljudi ne samo da osporavaju političke sisteme, već i patrijarhalne norme koje te sisteme održavaju. Feministički protesti, borba za reproduktivna prava ili zahtevi za rodnu jednakost, svi su primeri otpora protiv rodnih nepravdi koje su duboko ukorenjene u društvu.

‍

Nasilje u društvu nikada nije neutralno – ono je često oblikovano rodom. Razumevanje kako rod utiče na različite oblike nasilja ključno je za prepoznavanje dubljih nepravdi u društvu. Kada osvestimo ove obrasce, možemo se boriti za istinsku ravnopravnost koja uključuje sve ljude, bez obzira na njihov rodni identitet.